Piše Karisma Petrović
Nedilju, 19. julija je došao dan na koga sam dugo čekala. U 7 uri 45 smo krenuli. Vozili smo se autobusom u druga mjesta, gdje su nas čekali ostali učeniki. Bilo nas je ukupno 17 i svi su mi se odmah činili dragi. Na vožnji smo pogledali nekoliko filmov, išli na objed u Sloveniji i tako smo brzo stigli u Pulu! Sobe u študentskom domu su bile prekrasne, nove i jako moderne. Navečer smo išli na pizzu (ka je bila jako dobra) da se malo bolje upoznamo. U kratkom vrimenu smo se svi dobro razumili i po nekoliki dana se je stvorilo prijateljstvo. Prik tajedna je raspored svenek bio isti. Ručenje, nastava (od 9 do 12), objed, vrime za odmaranje (onda smo prebavili najvećkrat vrime pred faksom, jer smo samo onde imali internet) i potom smo uvijek išli na plažu. Ta dio dana mi je bio i najdraži! Svaki dan smo si iznajmili pedaline, na ki smo se borile za vodene labdice, jili smo čuda sladoleda i uvijek nam je bilo zabavno i smišno. Na putu ponajzad smo svaki put imali “bus quiz” na kom smo morali pogoditi pjesmu i pobjednik je dostao sladoled. Po tuširanju i večeri smo uvijek imali nekakov program.
Nekada smo pjevali, išli po gradu ili jednoga dana smo se naticali u stolnom tenisu. To mi se je posebno svidjalo, jer je bilo smišno ali i uzbudljivo! Po smišni večera smo do 11 uri mogli djelati što hoćemo. Većina je igrala stolni tenis, ali neki su samo bili u soba i razgovarali o svemu! Ako smo bili dobri, mogli smo još malo duže ostati u hodniki i drugi soba, a ako ne onda smo morali jur ranije pojti u sobe! Dobro mi je bilo, da smo s nadzorniki imali prijateljski odnos. Nekoliko puti smo s njimi sidili na hodniki i se samo pominali. Subotu smo se po ručenju vrnuli (iako nismo kanili)! Rastavak je bio težak i tužan, jer smo svi po tajedan dan postali jako dobri prijatelji, ali neki od nas ćedu se opet viditi sljedeće ljeto!
Slike tečaja se moru pogledati u našoj galeriji.